DOMAĆE RAKIJE

Rakija je vrlo značajno piće u našoj kulturi i običajima. Sa buklijom (posebna drvena čuturica za rakiju) se ide u prosidbu, rakijom se nazdravlja na svadbama i drugim proslavama, iz čašice rakije se pre prvog gutljaja malo prospe na zemlju u znak poštovanja i sećanja na naše pretke, rakijskim oblogama se leče mnoge bolesti itd. Često se na selu ostavljala po neka flaša dobre rakije zapečaćena voskom i čuvala se za specijalne prilike-za svadbe ili rođenje deteta. Ove na slici su upravo takve..

Ja, naravno, nikad lično nisam pekla rakiju, za to je bio majstor moj svekar. Ali sam bar posmatrala. A pravio je odlične rakije od šljiva i od grožđa. I vino mu je bilo odlično.

Pravljenje rakije ide ovako:

U veliki kazan se stavi komina od voća (to može da bude grožđe, šljive, kajsije, kruške, dunje, jabuke,čak i mešano voće), taj kazan se zatvori, ispod njega se loži vatra. Iz tog kazana ide bakarna lula koja odvodi alkoholnu paru u drugi kazan. Taj drugi kazan zapravo ima u sebi još jedan kazan, a između njih cirkuliše hladna voda, koja ima za cilj da onu alkoholnu paru koja dolazi iz onog prvog kazana sa kominom ohladi i kondenzuje u rakiju. Ta rakija se skuplja u unutrašnjem kazanu. a na njegovom dnu ima cevčica sa česmom preko koje se istače dobijena rakija. Tako se dobija takozvana meka rakija, sa manje alkohola, oko 20-25%.

Ako se želi jača rakija, sa više alkohola, oko 40%, onda se dobijena rakija vraća u prvo bure bez ili sa malo komine (ovo je važno za kajsijevaču, jer ona lako gubi šmek) i ceo proces se ponavlja, te se na taj način vrši koncentacija alkohola. To je rakija prepečenica.

Ohlađena rakija je bezbojna tečnost. Boju dobija od samog bureta u kome stoji, a drvo od koga je bure napravljeno daje dodatni šmek rakiji. U kućnim uslovima, tj.kad je u flašu spakovana providna rakija koja nije držana u drvenom buretu, već u metalnom kako se to radi u destilerijama, onda možete da se snađete i odsečete grančicu duda, oljuštite joj koru i malo je nožem uglačate i stavite u flašu, za nekoliko dana rakija će biti kao dukat žuta (moj muž to zove "cepljika").

U rakiju može da se stavlja razno lekovito bilje poput kleke, kantariona, lincure i slično. Tako dobijamo klekovaču, travaricu, pelinkovaču itd.Svako bilje daje različitu boju i ukus rakiji. Korisno je popiti 1 čašicu takve rakije pre jela kao digestiv. Ali samo jednu. Travarice nije baš jednostavno napraviti, jer treba znati kako i koliko određene lekovite biljke treba staviti u rakiju.

Meke rakije, sa manje alkohola, odlične su osnove za pravljenje likera, a mogu da se koriste i u vidu akoholnih obloga spolja za skidanje povišene temperature ili ako su napravljene sa lekovitim travama za lečenje, na primer vena (rakija sa nevenom ili kestenom).

Naš jezik, srpski, ima veliki broj imena za rakije.

Neke se nazivaju prema sastavu: lincura, klekovača, dunjevača, lozovača, šljivovica-što je naziv za našu rakiju poznat i u svetu, kajsijevača, komovica koja se pravi od komine grožđa, jabukovača, jednostavno travarica, medovača, viljamovka od sorte kruške viljamovke, itd. Druge su dobile naziv prema načinu upotrebe: domaća, melem, rasolovka(meša se sa rasolom protiv mamurluka), ubica svih klica, rodoljupka na proslavama, moderno je zovu žestina, itd.

Rakije koje je moj svekar ispekao 1983.godine. Još stoje ovako zatvorene. Levo šljivovica, desno lozovača, obe prepečenice.