DOMAĆI ČAJ ZA BOLJI IMUNITET

U periodu posle završenog fakulteta nisam mogla odmah da nađem posao kao lekar, pa sam se zaposlila u jednoj biljnoj apoteci i počela intenzivno da poručavam lekovito bilje, oslanjujući se i na tradicionalnu medicinu i na klasičnu medicinu i farmaciju. Nabavila sam brojne knjige o lekovitom bilju, od klasične prof.Tucakova do divne i vrlo retke knjige Priručnika o lečenju lekovitim biljem za lekare, koje je izdao Institut za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić".

Naravno, teorijsko znanje mi je koristilo u radu u apoteci, ali se ja nisam na tome zaustavila. Zgdna mogućnost da znanje primenim u praksi je bila ta da smo imali kuću na Durmitoru, na Žabljaku, u blizini Crnog jezera. Taj kraj je prelep, bogat florom i faunom, a nezagađen. Unaokolo na više od 100 km nema nikakve industrije. Tako sam imala idealnu priliku da uživo nalazim lekovito bilje i berem tamo gde je najčistije.

U to vreme su mi se rodila deca, bili su baš mali i još nisu mogli da piju čajeve, ali su zato išli sa mnom da beremo bilje.

Sećam se, mlađi sin je bio toliko mali, da je hajdučka trava bila viša od njega, i sav polen je popadao po njemu dok je prolazio kroz livadu punu hajdučke trave. Uveče je dobio alergiju na nju, ali, ja sam bila opremljena za svaku situaciju, pa smo to lako rešili. Na sreću, ta alergija mu se nikad kasnije nije ponovila.

Brala sam sve što sam mogla da nađem u tom kraju, a bilo je svega: predivne majčine dušice, vranilove trave koju zovu i divlji origano, kantariona, divizme, podbela, hajdučke trave, da ne spominjem i divlju borovnicu koja je sasvim drugačijeg ukusa od ove gajene, šumske jagode, maline, čak i divlje ribizle. Svega ima tamo na dohvat ruke, moja deca su uživala godinama provodeći leta tamo.

E, kad su bili malo veći, dovoljno da mogu da piju čajeve, znači negde od treće godine, počela sam da im sama pravim mešavinu i da to piju svako jutro. Tako su to pili do svoje 16-17. godine i zaista su bili zdravi-tu i tamo neka kijavičica, ali ništa više. Na žalost, kako su poostali tinejdžeri, tako su se pobunili protiv tog jutarnjeg pijenja čaja i malo po malo prestaše sa tim. Šteta, ali i dan danas, posle 20 godina, i dalje su prilično zdravi, barem što se tiče tih respiratornih infekcija. Imaju oni neke svoje zdravstvene probleme, ali koji ne zavise od imuniteta.

Čaj sam zaslađivala kašičicom meda u kome je bio rastvoren i propolis, i matični mleč i cvetni prah, dakle sve komponente koje pčele koriste da održe zdravlje svoje košnice.

Taj med, naravno, nisam sama pravila. Uvek bih kupila takvu mešavinu na sajmu meda koja se održava početkom oktobra na Tašmajdanu i gde provereni proizvođači donose svoje proizvode. Ja sam kupovala uvek od jedne žene iz Kraljeva, koja je tehnolog po struci. U početku je to bilo 2-3 tegle, pa sam svake godine povećavala količinu tog meda, jer sam uključila i majku da to pije-stara žena, nije joj na odmet da pojača imunitet, a kasnije se uključila i jedna komšinica, takođe starija žena. Svima je to prijalo i koristilo.

Nauka kaže:

Med sa propolisom, matičnim mlečom i cvetnim prahom je prirodni pčelinji proizvod. Ovaj proizvod se preporučuje kao svakodnevna podrška organizmu, posebno u periodima sezone prehlada i infekcija. 

Uloga sastojaka:

Med je osnova proizvoda, pruža energiju i prirodnu slatkoću.

Propolis deluje na jačanje imuniteta i otpornost organizma.

Matični mleč povećava energiju, podstiče koncentraciju i doprinosi oporavku.

Cvetni prah doprinosi jačanju imuniteta i opštem stanju organizma.

Dakle, ovakav proizvod se koristi za:

-Jačanje imuniteta.

-Povećanje energije i koncentracije.

-Podrška telu tokom rasta i razvoja, posebno kod dece.

-Pomoć u oporavku od bolesti.

Preporučuje se:

Kao svakodnevna podrška organizmu.

Kao prirodni dodatak ishrani tokom sezone respiratornih infekcija.

Za decu stariju od 3 godine, kao svakodnevna podrška imunitetu,

Ovakvih mešavina sa medom danas ima kod više proizvođača, najbolje je to potražiti na sajmu meda, jer tamo ipak dolaze poznatiji i pouzdaniji proizvođači.

A čaj sam sama pravila od biljaka koje sam sama i brala:

Stavila bih po istu količinu, na pr. po 1 kašiku, suve majčine dušice, hajdučke trave, vranilove trave, podbela i cveta lipe. Dolazi u obzir i zova, ali ja lično ne podnosim njen miris, pa je nisam stavljala. Lipu imam u svom dvorištu, a ostalo sam donosila sa planine. U čaj može da se doda i neko suvo voće, poput šipka ili brusnice da bi bio ukusniji.

Na žalost, to je bilo tako davno da nemam slike toga što sam pravila, a ni te medonosne mešavine. Sliku koju stavljam je sa nekog sajta, najviše liči na onu koju sam kupovala, nikako nije reklama za tog proizvođača.