Mića Stojanović je čuveni srpski kuvar, tvorac mnogobrojnih recepata u modernoj srpskoj kuhinji. Verovatno najpoznatiji njegov recept je Karađorđeva šnicla, koju svaki restoran ima na meniju i to ne samo kod nas, nego i u čuvenim svetskim restoranima. Ova šnicla je nastala 1956.godine, može se reći slučajno, iz preke potrebe da se posluži jedna gošća koja je, u stvari, tražila Kijevski kotlet. Kako Mića nije imao sastojke za njega, on ih je zamenio na svoj način i tako je nastala ova šnicla, kojoj je kasnije dao ime i zaštitio je kao brend. U originalni recept ide samo teleća šnicla i kajmak, nikakvi drugi dodaci poput kačkavalja, šunke ili krastavčića. I nema pileće Karađorđeve ili, što sam jednom videla, Karađorđeva šnicla od somovine. Može da se pravi nešto tako, ali ne može da se zove Karađorđeva šnicla.
Sastojci za Karađorđevu šniclu:
200 gr.teleće šnicle od filea po osobi
40 gr.starog kajmaka za svaku šniclu
soli i bibera po ukusu
za paniranje-brašno 2-3 jajeta i prezle
ulje za prženje
za dekoraciju
limun i tartar sos
za prilog:pomfrit
Priprema:
Šnicle očistiti od žilica ako ih ima, izlupati tučkom za meso da se dobro otanje.
Posoliti ih i pobiberiti sa obe strane, pa na svaku staviti oko 2 kašike kajmaka.
Šnicle preklopiti kao sarme, urolati i onda uvaljati u brašno, pa u umućena jaja, pa u prezle.
Staviti da se isprže na vrelom ulju sa svih strana, pa ih prebaciti u zagrejanu rernu da se peku još oko pola sata na 180 stepeni, da bi se i unutrašnjost šnicle termički obradila. Malo ih prelijte uljem kad ih stavljate u rernu.
U međuvremenu ispržite pomfrit za prilog.
Servirajte gotove šnicle na sredinu tanjira, okolo stavite pomfrit, na šnicle nanesite tartar sos, a na svaku šniclu stavite komadić limuna.
Ovakvo serviranje ima svoju simboliku koju je sam kuvar Mića objasnio: šnicla predstavlja vojnika, onaj majonez što se preliva, predstavlja lentu, a parče limuna – to je Karađorđeva zvezda.
Comments