PRIČA O KINESKIM PECIVIMA

Kineska kuhinja je raznovrsna, već prema regionima. Ali jedno pecivo je popularno u celoj Kini, ima ga u bezbroj varijanti-sa seckanom prasetinom, sa pečurkama, sa lukom, punjeno paštetom od pasulja ili sa susamom.

Pravljenje i pečenje ovih pitica u tradicionalnim kineskim pećima na drva pojavilo se u vreme dinastije Han, kada su spremali Hu pitu. Od istoka do zapada Kine to pečeno testo je poprimilo mnoge razlike i promene.

U Sinđijangu pečeni nang je sačuvao formu Hu pite, ali je veći i grublji, međutim dugo ostaje svež.

nang

U provinciji Sečuan zove se Guo hui, ove pitice se prvo prže, pa se stavljaju u peć i peku. Spolja je tvrđa korica, a iznutra je meko.

guo hui

U centralnoj niziji Kine to pecivo je pita dijalo lu, mirisno i meko pecivo, koje najbolje ide uz kiselo-ljutu supu.

dijalo lu

U severnokineskoj niziji to je pita sa vodenim kestenom. Peći u kojima peku ovo pecivo se lože piljevinom, i nema otvorenog plamena. Ova pita je spolja hrskava, iznutra meka, korice se odvajaju u slojevima.

pita sa vodenim kestenom

Ova pita se "kretala" kroz Kinu i zato ima varijacija koliko i mesta. Ljudske navike u ishrani i bogatstvo sirovina uticali su značajno na njenu formu, da bi konačno evoluirala u Su Džou i pretvorila se u prefinjenu minijaturu žute boje. Po formi liči na telo krabe, a ima prepoznatljivu žutu boju.

U Su Džou ima 10000 malih pekarica koje prave ovakva peciva, ali među najpopularnijim je pecivo sa susamom. Tajna ovog peciva je stavljanje masti u testo, dugo mešenje, pa pečenje.

pitica sa susamom

U svakom slučaju, svaka od ovih vrsta peciva je jedinstvena po svom ukusu i načinu pripreme. To je istovremeno i kulturno nasleđe, tradicija i umetnost pripreme sve zajedno stopljeno u svakodnevnom životu.