Skandinavske kuhinje

U danskim kuhinjama postoji jedno pravilo: ništa se ne baca, a iz jednog kuvanja treba izvući najviše što može. To je način razmišljanja koji spaja praktičnost i uživanje u hrani. Činija danske Honsekodsupe - bistre pileće supe sa ćuftama, knedlama i povrćem, je baš ono što treba za hladan dan. Ova supa je samo deo kompletnog ručka od istih sastojaka, samo različito kombinovanih. Ta supa je napravljena od posebne vrste kokoške za supu, aromatičnog povrća i najnežnijih m

Kombinacija jaja sa dimljenim lososom i mirođijom karakteristična za nordijske zemlje. U Norveškoj, Švedskoj i Danskoj izuzetno je popularno služiti kajganu ili kuvana jaja sa dimljenim lososom, naročito tokom svečanih doručaka i praznika, a mirođija je apsolutni zaštitni znak skandinavske kuhinje i najčešće se kombinuje upravo sa ribom. Kombinacija kajgane sa lososom u Norveškoj ima status nacionalnog gastro-simbola. Tri su razloga za popularnost ovog jela koje je duboko uk

Ovu pitu sa šumskim borovnicama Šveđani često pripremaju za tradicionalnu fiku-zajedničko druženje uz kafu i kolače petkom. Hrskava je i voćna, a brzo se priprema. Sastojci 450-500 gr borovnica ( može i mešanog šumskog voća), zamrznutih ili svežih 1/2 šolje šećera 1 supena kašika griza (da pokupi višak tečnosti) Za testo: 130 gr putera 3/4 šolje šećera 2 šolje ovsenih pahuljica 1,5 šolja brašna za servir

Sod, ili kako je još zovu Busen, je tradicionalna norveška supa, čak se smatra nacionalnim jelom. Potiče iz regiona Trendelag i Innerdalen. Pominje se još u13. veku u „Sagi o Hokonu Dobrom“ iz Heimskringle. Reč busen verovatno potiče od staronordijske reči sjoda, što znači „kuvati“, što je prikladno ime za ovo obilno, tradicionalno jelo. Recept za ovo jelo se prenosi generacijama bez izmena. KULTURNI ZNAČAJ To je slavljeničko jelo, jelo za posebne prilike, kao što su svadbe,

Radi se o sušenom jagnjećem mesu od rebara, kotleta i kolenice. Kod nas se jagnjeće meso uglavnom ne suši, u prodavnicama sigurno nećete naći, možda samo u nekim domaćinstvima za lokalnu upotrebu. Norvežani malo drugačije suše meso, ne dime ga, već ga suše samo na hladnom vazduhu nejmanje nekoliko nedelja. Postoje dve vrste sušene jagnjetine kod njih: jedna je Fenalar, a to je sušeni jagnjeći but. Kad se osuši, seče se vrlo tanko, kao i svaka druga pršuta i servira se kao pre

Šveđani rado jedu slatko, ali su to uglavnom jednostavni kolači i torte. Sastojci: 100 gr listića badema, tostiranih 200 gr mevenih...

Norveški marinirani losos je čuveno jelo.Naziv gravlaks potiče iz srednjeg veka kada su ribari zakopavali slanu ribu u pesak radi...

Švedske mesne ćufte proslavila je Ikea, nudeći ih u svojim prodajnim objektima. Nije ih teško napraviti i kod kuće. Sastojci: 650 gr...

Jedno vrlo popularno jelo i u Švedskoj, ali i u ostalim skandinavskim zemljama. Jelo je prvobitno pravljeno od ostataka prethodnih...