SODD

Sod, ili kako je još zovu Busen, je tradicionalna norveška supa, čak se smatra nacionalnim jelom. Potiče iz regiona Trendelag i Innerdalen. Pominje se još u13. veku u „Sagi o Hokonu Dobrom“ iz Heimskringle. Reč busen verovatno potiče od staronordijske reči sjoda, što znači „kuvati“, što je prikladno ime za ovo obilno, tradicionalno jelo. Recept za ovo jelo se prenosi generacijama bez izmena.

KULTURNI ZNAČAJ

To je slavljeničko jelo, jelo za posebne prilike, kao što su svadbe, praznici i druga porodična okupljanja.

U jednoj istorijskoj knjizi opisan je svadbeni običaj vezan za ovu čorbu:

žena poznata kao fergongskona nosila bi velike poslužavnike sa busenom, zajedno sa mesom i krompirom. Prva porcija je uvek bila ponuđena mladoj, nakon čega su sledile obilne porcije deljene duž stola – obično bi četiri gosta delila jedno veliko jelo, po dva sa svake strane. Nijedna porcija soda ne bi bila potpuna bez šeninga – tradicionalne, blago slatke lepinje, koja savršeno dopunjuje bogate, slane ukuse čorbe.

Prema starim lokalnim hronikama, busen je bio pravi znak gostoprimstva.

Ovo jelo i danas ima veliki kulturni značaj i ostaje deo norveškog kulinarskog nasleđa.

Iako se ovo jelo smatra svečanim jelom, mnogi ljudi u Trendelagu sada uživaju u njemu kao vikend poslastici.

Kako god, sod, praktičan i ukusan, ostaje savršen obrok za hranjenje većeg broja ljudi.

OD ČEGA SE JELO SASTOJI

Jelo se sastoji od najboljih komada kuvane ovčetine ili govedine, ćufti (goveđe/jagnjeće) koje se takođe prave od nakvalitetnijeg mesa,(a obogaćene su pavlakom i mlekom, kao i začinima, od kojih je đumbir taj koji daje prepoznatljivu notu čorbi); tu su i šargarepe i krompir u bistroj, mirisnoj čorbi, koja se obično služi sa lepinjama.

Karakteristično je za ovu čorbu da se, za razliku od običnih supa, meso i povrće se kuvaju odvojeno kako bi se sačuvao ukus, a zatim se kombinuju u čorbi pre serviranja.

Za potpuni doživljaj, meštani uz obrok piju đumbir ejl ili sodol – specijalno pivo iz Inderoj Gardsbrigerija.

Kuvari koji drže do tradicije potpuno su uključeni u svaki korak pripreme-od sečenja mesa, pažljivog začinjavanja svojim tajnim začinima do serviranja.

Sastojci za kuvano meso:

400 gr jagnjećeg ili junećeg mesa u komadu, može od plećke

hladna voda za kuvanje

Ostali sastojci:

nekoliko krompira-prema broju osoba

nekoliko šargarepa

Sastojci za ćufte:

450 g mlevene jagnjetine

3/4 kašike brašna

3/4 kašike krompirovog skroba

3/4 kašičice soli ili po ukusu

1 1/2 šolje manje masne pavlake

na vrh noža mlevenog muskatnog oraščića

1/2 kafene kašičice narendanog đumbira

1,7 litra goveđeg ili jagnjećeg bujona

Priprema:

Komad mesa isecite na krupnije kocke i stavite u hladnu vodu, pa stavite da se kuva dok meso ne bude sasvim mekano. Neka meso stoji u supi, da se ne bi osušilo. Deo supe koristite za kuvanje ćufti.

I krompir i šargarepu isecite na kocke, odnosno kolutove i skuvajte u drugom loncu.

Priprema ćufti:

Posolite mleveno meso i dodajte mu brašno, pa dobro izmešajte rukom.

Dodajte pavlaku malo po malo, dobro mešajući posle svakog dodavanja. Trebalo bi da masa bude guste konzistencije, a ne i čorbasta. Dodajte muškatni oraščić i đumbir.

Stavite bujon u lonac i na ringlu i pustite da proključa.

Koristeći 2 kašičice napravite ćufte i spuštajte ih u ključalu čorbu.

Smanjite vatru i krčkajte dok ne bude gotovo i ćufte isplivaju.

Servirajte vruće, posebno meso i ćufte, a posebno čorbu i svakom u tanjir stavite od svega po malo. Poslužite uz čorbu lepinje, kao što je lefse. Lefse su tipična norveška lepinja, recept za ove lepinje pogledajte na linku

https://www.kuhinjomokosveta.com/post/lefse