IZA RECEPATA / NEUSPELI POKUŠAJI

U poslednjih 10-12 godina napravila sam preko 2000 jela, hlebova, peciva i poslastica, kako iz naše srpske kuhinje, tako i iz svih svetskih kuhinja. Tu, naravno, ne računam ono svakodnevno kuvanje naših uobičajenih jela. To je jedno ogromno iskustvo, nekad je bilo uspešno, nekad ne. Ne bih rekla da sam nevešta, ali i dalje postoje jela koja mi nikako ne uspevaju. Možda nikada i neće. Naročito mi testa ne idu uvek od ruke. Naučila sam da:

-za testo treba vreme, ali i stabilna temperatura 

-nije svaki puter isti, i da mnogo zavisi kako se on umesi

-nije ni svako brašno za svako testo

-treba imati i pravo raspoloženje za rad, kad radiš preko volje, ništa ne uspeva

Za pravljenje hlebova, pogača, peciva treba iskustvo. Uvek imam u glavi sliku moje svekrve koja je svaki dan mesila hleb, često je pravila pogače, razvlačila kore za domaće pite, pekla hleb u crepulji. Te stare domaćice, koje su to radile million puta, da ne spominjem profesionalce pekare, imale su veliko iskustvo u radu sa testom, pod prstima su već znale da li je testo dobro, kako će se razvlačiti, narasti itd.  Ja u početku nisam imala nikakvo iskustvo sa testom, vremenom se to popravilo, ali ipak neke stvari mi nisu ispadale dobro. Recimo brioši i bavarske perece, naprosto ne umem da ih savijem kako treba. Testo i tako i tako, ali izgled nikakav. Dosta sam se izveštila u pravljenju hlebova i pogača, ali i tu je problem kod ukrašavanja pogača, na pr. Sličan problem sam imala sa kroasanima, sa kineskim pecivima koja se kuvaju na pari. I ta kineska peciva treba uobličiti kako treba, to mi ne ide od ruke. Pa onda, neke prekuvam, neki ne narastu, skoro sam pravila neko francusko pecivo i omašila. Nisam ispoštovala pravu temperaturu za pečenje i testo se prosto “razlilo”. Moram da prikupim hrabrost, pa da probam ponovo neke recepte.  Kad sam pravila španske čurose pregrejala sam ulje, pa su spolja bili preprženi, a unutra nedoprženi. Ali sve to spada u iskustvo.

Imala sam dovoljno hrabrosti da isprobam i napravim mnoga svetska jela za koja se tamošnji kuvari godinama obučavaju, recimo, suši, tempura, neke čuvene istočnjačke supe i neka njihova posebna jela. I bila sam prilično zadovoljna rezultatom, ako se uzme u obzir da sam sve to prvi put u životu pravila. Dobro je da sam imala prilike da neka od tih jela pre ili kasnije probam i u nacionalnom restoranu tih zemalja, pa da uporedim svoje i njihovo.

Ni Karađorđeva šnicla mi nije išla od ruke, pravila sam je bar 3 puta, uvek se otvori u prženju, kajmak iscuri, ni na šta ne liči. Poslednji put kad sam je pravila nekako napravim da se ne otvori, složim kako treba na tanjir, ali šnicla je bila mala, pa je sve izgledalo umanjeno. Pita moj sin-šta si ovo pravila? Kažem Karađorđevu šniclu. A on će: o, izvini  šniclo, nisam te prepoznao!  Nasmejemo se svi, i ja takođe. Valjda ću jednom napraviti kako treba.

Davno sam pravila moje omiljene kolačiće-padobrance, imam odličan recept. Ali u rerni se kolačići samo spljeskaju kao palačinkice. Pravila više puta, uvek bude tako. Posmatrala sam prijateljicu kad ih pravi, a njeni su savršeni, dok gledam, čini mi se da ja sve isto tako radim, ali očito negde grešim.

Skupiću hrabrost da probam ponovo posle dužeg vremena i sad, kad imam više iskustva. Možda će sledeći put biti bolji. Možda nikada neću uspeti da napravim prave, savršene brioše, kroasane, perece, kineske knedle na pari ili Karađorđevu. I to je u redu. Moj svet nije pekarska radionica, već kuhinja u kojoj se putuje kroz začine, ukuse i pokušaje.

Najbolje uspehe imam kad pripremam kuvana jela, naročito ona koja zovu “iz jednog lonca”. Ta su mi omiljena u svakoj kuhinji i uvek dobro ispadnu. Važno je da imam dobre namirnice i prave začine, kao i pravo raspoloženje za rad, znači bez pritiska, žurbe, sa puno ljubavi i volje da doživim novo iskustvo.

Na drugim sajtovima i blogovima vidim savršene slike jela i kolača, torti… Ili se tu krije mnogo veće iskustvo od mog ili je nekako na slikama sve malo doterano. Na mojim slikama je onako kako stvarno i napravim. Nema doterivanja. Jer, ja želim da podelim svoja iskustva sa drugima i volela bih da dobijem vase komentare u vezi s tim, kakva su vaša iskustva, možda da mi date neki savet. Moje putovanje kroz svetske kuhinje se nastavlja.

neuspeli brioši

krosani, ni ne liče na prave kroasane

ovo bi trebali da budu kineski dim sum knedle, Kinezi bi umrli od smeha da ih vide.

iranski desert falude, ne izgleda loše, ali testenina od koje se ovo pravi je posebna, ova koju sam ja koristila nije ni približna, tako da uopšte nije bilo ukusno.

ako ne prepoznajete, ovo su trebale da budu američke palačinke.