ŽUTA PITAJA U VOĆNOJ SALATI

Egzotično voće u našoj ishrani nije mnogo zastupljeno, što zbog vrlo visoke cene, što zbog neobaveštenosti o tom voću i nesigurnosti kako se koristi. Najjednostavniji način upotrebe je u voćnim salatama, gde je zgodno pomešati već poznato voće sa nekim novim. Jedno od takvih voća je i pitaja, poznata i kao zmajevo voće, koja se lako uklapa u voćne salate.

Danas će biti malo više reči o pitaji.

ŠTA JE PITAJA I ODAKLE POTIČE?

Pitaja je voće koje potiče iz Srednje Amerike, Meksika, ali je raširena i po severnim zemljama Južne Amerike. Takođe, danas se pitaja mnogo gaji u Aziji, u Vijetnamu i Tajlandu, a kod nas se uglavnom uvozi baš iz Vijetnama i iz Španije.

Pitaja je, u stvari, plod jedne vrste kaktusa koji koristi vazdušno korenje da se pričvrsti za drveće, stene ili veštačke potpore. Cvetovi ovog kaktusa su spadaju među najveće u svetu kaktusa, sa dužinom do 30 cm i prečnikom oko 25 cm. Pošto ovaj kaktus cveta samo 1 noć, zovu ga i "kraljica noći" ili "mesečev cvet"; pupoljci se otvaraju u sumrak, dostižu pun cvat tokom noći i venu već sa prvim zracima sunca. Imaju veoma jak, prijatan i slatkast miris, koji se često poredi sa jasminom, kako bi privukli noćne oprašivače poput slepih miševa i velikih noćnih leptira. U toplim klimama, kaktus cveta od kasnog proleća do rane jeseni (obično od juna do oktobra). Zbog tako kratkog perioda cvetanja, uzgajivači često moraju ručno da oprašuju cvetove tokom noći kako bi osigurali zametanje plodova. Zbog neobičnog načina cvetanja i kratkog perioda oplodnje, pitaja je jedno od najzanimljivijih tropskih voća.

Pitaja ima više sorti, ali tri najpopularnije sorte su sa ružičastom korom i belim mesom, sa ružičastom korom i crvenim meso i sa žutom korom i belim mesom.

Plod pitaje je ovalan, duguljast, kora je prekrivena ljuskama koje plodu daju izgled zmaja otuda ime "zmajevo voće" (dragon fruit). Ime je smišljeno u marketinške svrhe krajem 20. veka zbog ljuskaste kore koja podseća na zmaja. Plod unutra ima belo ili ružičasto voćno meso u kome ima bezbroj sitnih, crnih semenki-podseća na unutrašnjost kivija. Semenke su takođe jestive i bogate su mikronutrijentima. Ukus je slatkasto-kiselkast, osvežavajući, opisuju ga kao mešavinu ukusa kivija, kruške i dinje.

Pitaja se sastoji uglavnom od vode (90%), a od ostalog sadrži vitamine C, B i E, od minerala ima kalcijum, gvožđe, fosfor, ima i dosta antioksidanasa, pa jača imunitet i dobra je za poboljšanje varenja.

Pitaja se jede potpuno zrela, sirova, i to samo voćno meso, kora nije jestiva.

Plod se preseče na pola, pa se kašikom izvadi voćno meso. Može da se voćno meso iseče na kockice i stavi u voćne salate i kupove (odlična je u kombinaciji sa drugim tropskim voćem), u smutije, da se doda ovsenim kašama i jogurtu, može da se dodaje kao ukus za sladoled, najbolja je kad je rashlađena.

U ovom receptu sam koristila žutu pitaju. Ona je autohtona sorta iz Kolumbije i Ekvadora i smatra se najslađom vrstom.

Sastojci za voćnu salatu za 4 osobe:

1 zrela žuta pitaja od oko 250-300 gr

130 gr sveže borovnice

3 manje mandarine

1 sveži mango ili 1 konzerva kompota od manga

12 kivija, 3 po osobi

opciono malo slatke pavlake

Priprema:

Oljuštiti pitaju, meso naseći na kockice i staviti u činiju.

Mandarine oljuštiti i samo odvojiti na kriškice.

Mango, ako je svež, oljuštiti, odvojiti meso od kosti i iseći ga na kockice. Ako se koristi kompot onda samo iseći na kockice.

Kivi oljuštiti i iseći na kockice ili kolutiće.

Svo voće dodavati u činiju, a dodati i oprane borovnice.

Možete da malo zasladite medom ili prah šećerom, tako će voće pustiti malo soka, ili dodajte malo soka od kompota.

Prelijte sa vrlo malo slatke pavlake i poslužite rashlađeno.

Ako vas zanima još recepata sa pitajom, na blogu možete pogledati i recept za sladoled od ružičaste pitaje.

https://www.kuhinjomokosveta.com/post/deserti-sa-egzoti%C4%8Dnim-vo%C4%87em