ŠITAKE PEČURKE

U našim bolje snabdevenim supermarketima sve češće može da se nađe i kupi šitake pečurka, najčešće sušena. Kao i svim sušenim pečurkama, cena je prilično visoka, pa je to i jedan od razloga što kod nas nije više u upotrebi. Drugi razglog je što domaćice uglavnom malo šta znaju o toj gljivi.

Šitake pečurke su jestive pečurke koje potiču iz istočne Azije, a ime su im dali Japanci. "Ši" je japanski naziv za ovu gljivu, a "take" označava panj, odnosno, podlogu od stabla na kojoj se gaji šitake pečurka.

Zovu ih još i „pečurka testerastog hrasta“, „crna šumska pečurka“, „crna pečurka“, „pečurka od zlatne hrastovine“ ili „hrastov pečurka.

Divlje šitake pečurke rastu u Kini na nadmorskoj visini preko 2000 metara. One su kraljice među pečurkama. Šitake pečurke se danas gaje i u veštačkim uzgajalištima, na supstratu baziranom na piljevini belogoričnog drveća sa raznim dodacima, ali one ni približno nemaju tako dobar ukus kao divlje.

Divlje šitake pečurke ne izgledaju tako lepo kao uzgajane, ali su mesnatije, hranljivije i ukusnije. Sveže šitake imaju zemljani ukus. U hladnoj klimi, one rastu sporije. Velike temperaturne razlike između dana i noći dovode do pucanja šešira na pečurkama.

Šitake pečurke se koriste u azijskim zemljama i kao hrana i kao lek u tradicionalnoj medicini.

90% šitaki pečurke čini voda, ostalo čine 7% ugljeni hidrati, 2% proteini i manje od 1% masti. Sirove šitake su bogat izvor vitamina B, imaju ga više od dnevnih potreba naših organizama, sadrže umerene količine nekih minerala (bakra, cinka, selena, gvožđa).

Kada se osuše da ostane samo 10% vode, sadržaj mnogih hranljivih materija znatno se povećava jer se koncentriše.

Šitake proizvode vitamin D2 nakon izlaganja suncu, odnosno, ultraljubičastom zračenju, bilo od sunca, bilo od UVB fluoroscentnih cevi. To je dejstvo zračenja na ergosterol u pečurkama.

Jedna studija, sprovedena na 52 odrasle osobe 2015.godine, pokazala je da redovna konzumacija šitake pečuraka može dovesti do poboljšanja imuniteta. Osim za jačanje imuniteta, šitake su dobre i za ljude sa kardiovaskularnim bolestima, jer snižavaju holesterol, ne dozvoljavaju slepljivanje krvnih zrnaca, pa utiču tako i na regulaciju krvnog pritiska. Takođe pomažu i detoksikaciju jetre i štite je od daljih oštećenja. Smatra se da imaju ulogu i u prevenciji karcinoma, pa se sprovode ispitivanja i studije u tom smeru.

Sve ove dobre zdravstvene koristi podrazumevaju redovnu upotrebu šitake pečuraka.

Kao lekovita namirnica, šitake se koriste sušene, u obliku čajeva ili tinktura.

Sveže i sušene šitake imaju veliku upotrebu u istočnoazijskoj kuhinji.

U Japanu se služe u miso supi, koja se koristi i kao osnova za neku vrstu vegetarijanskog dašija (to je vrsta supe koja se dodaje u jela radi boljeg ukusa), i kao sastojak mnogih kuvanih i dinstanih jela. U kineskoj kuhinji, često se dinstaju u vegetarijanskim jelima kao što je Budin užitak. Dodaju se u čorbe, gulaše, pirinčana jela, sa žitaricama, mogu da se prže.

Gajene pečurke se suše u sušarama na ćumur, dok se divlje pečurke suše samo prirodno, na suncu i vetru. Tokom sušenja pečurke oslobađaju veliku količinu guaninske kiseline koja im daje intenzivan ukus. Tek osušene postaju pravi delikates.

prirodno sušenje na suncu i vetru.

Upozorenje:

U retkim slučajevima, konzumacija sirovih ili nedovoljno kuvanih šitake pečuraka može da izazove alergijsku reakciju koja se naziva „šitake dermatitis“, a javlja se po celom telu, uključujući lice i kožu glave. Obično se pojavljuje oko 24 sata nakon konzumiranja, uz moguće pogoršanje usled izlaganja suncu. Ovaj osip nestaje nakon 3 do 21 dan.

Ovaj efekat – verovatno izazvan polisaharidom, lentinanom, češći je u istočnoj Aziji, ali bi mogao da postane učestaliji i u Evropi, zbog sve veće potrošnje šitake pečuraka.

Dužim kuvanjem može se eliminisati alergenost. Kod jako izražene alergijske reakcije ipak je bolje prekinuti sa upotrebom ove pečurke.