КИСЕЛЬ

Kiselj, ili želatinozni napitak/puding, prvi put se pominje još pre više od 8 vekova i smatra se najstarijim zapisanim ruskim receptom za desert. Taj zapis se nalazi u najstarijem ruskom letopisu "Povest minulih leta". U to vreme ruski narod, kao i mnogi drugi narodi,  je od svega što je nalazio u prirodi pravio okrepljujuće obroke ili napitke. U letopisima grada Belgoroda pominje se da je grad bio pod opsadom, pa su ljudi pravili kiselj od ovsa, raži ili graška, i to tako što bi sve to natapali vodom i puštali da se pretvori u želatinastu masu. Napitak koji bi nastajao bio je hranljiv i veoma zdrav i davao vojnicima snagu da nastave sa borbama.

Vremenom su se unosile i neznatne promene u kiselj. U njega su počeli da dodaju luk i pečurke, kako bi obogatili njegov ukus.

Tek sredinom 19. veka, počeli da izbacuju grašak, raž i ovas i kiselj prave od voćnih kompota uz dodatak skroba. To je bila prekretnica u istoriji kiselja i on je od slanog postao slatki desert. Krajem 19. veka posebno je bio popularan i čokoladni kiselj.

Danas kiselj izgleda potpuno drugačije nego ranije. To je sada osvežavajući letnji puding sa svežim voćem, najčešće bobičastim, i predstavlja jednu od najomiljenijih poslastica svih generacija. U sezoni kada ima raznog bobičastog voća, Rusi uživaju u njemu-jedu velike količine svežeg voća ili prave kiselj. Kiselj je posebno omiljen kod dece i zbog svoje primamljive boje i zbog svog slatkog i kiselkastog ukusa. Može da se pravi od svake vrste bobičastog voća. Sveže voće kiselju daje osvežavajući ukus, otuda i naziv-ime potiče od ruske reči „кислый“, što znači kiseo.

Kiselj je, u stvari, zaslađeni kompot od voća, zgusnut skrobom, kome se dodaje sveže voće, a voće se jede zajedno sa pudingom. Da li će biti napitak ili puding, zavisi od količine dodatog skroba.

Kiselj je vrlo ukusan, zdrav napitak bogat vitaminima. Kiselj se pravi i u drugim zemljama severne i istočne Evrope, što datira iz vremena kada su te zemlje bile u sastavu Carske Rusije ili SSSR-a,

Kiselj se često spominje u ruskim bajkama, kao simbol gostoprimstva i bogatstva, njime se dočekuje i Deda Mraz.

Sastojci:

2,5 šolje svežeg mešanog bobičastog voća

1,25 litar ili 5 šolja vode

3-4 supene kašike šećera, zavisi od vašeg ukusa i koliko je samo voće slatko

4 supene kašike skroba

Priprema:

Oprano i očisšćeno voće staviti u šerpu (odvojite malo za ukrašavanje ili da ubacite komade u gotov desert) sa 1 litrom vode da se skuva dok ne bude mekano, ali ne duže od 15 minuta. Kuvati na srednjoj temperaturi.

Ostaviti skuvano voće da se ohladi, da bude mlako.

Onda voće propasirati da se odstrane semenčice iz voća, može kroz sito, pasir ili kroz čistu krpu. Bitno je da dobijete glatku masu od voća.

Vratite propasirano voće u šerpu gde je ostala tečnost od kuvanja, dodajte šećer po ukusu i kuvajte da zavri, da se šećer otopi.

Dok čekate da provri, pomešajte skrob sa preostalom šoljom vode, da se razbiju sve grudvice.

Tako pripremljen skrob sipajte u provrelu mešavinu voća i šećera i kuvajte neprekidno mešajući dok se ne zgusne koliko vi želite. Sklonite sa ringle i dodajte malo svežeg voća u puding.

Sipajte u posude za serviranje, najbolje je da to budu staklene čaše, jer onda dolazi lepo do izražaja i boja.

Kad se ohladi (mada može da se jede i toplo i hladno), odozgo ukrasite kako želite, šlagom ili bobicama voća.

Ovaj desert se često služi uz blini ili kašu od suvog voća.