MOJ OMILJENI ZAČIN-BOSILJAK

Bosiljak je za mene mnogo više od začina-on je podsetnik na to kako mala biljka može promeniti kompletan doživljaj jela, i kako nas kuhinja može povezati sa različitim delovima sveta

Bosiljak nije samo začin, on je i simbol, miris leta, svežine i mediteranske kuhinje, ali i mnogih drugih svetskih jela.

Ne sećam se baš trenutka kad sam prvi put upotrebila bosiljak u jelu. Svakako je to bilo baš davno, sigurno pre barem 20 godina. Do tada sam koristila, kao i gotovo sve naše domaćice, uglavnom so, biber, alevu papriku, vegetu-iliti suvi začin, peršun. Mirođiju retko, nisam navikla bila na njen jak miris, ponekad lovor.

Mislim da je to nekako došlo sa popularnošću pizze.

bosiljak u bašti

Bosiljak (Ocimum basilicum) potiče iz toplih krajeva Indije i jugoistočne Azije, ali je danas nezaobilazan u mediteranskoj kuhinji, naročito italijanskoj, gde je srce jela kao što su pesto i caprese. Naziv bosiljak potiče od grčke reči za kralja-basileus. Stari Grci su ga, očigledno, smatrali kraljem začina. Ima sladak miris, pomalo sa notama mente i limuna. Postoji više od 60 poznatih vrsta bosiljka i svi su podeljeni u tri glavne grupe: slatku, ljubičastu i žbunastu.

Bosiljak je po svojom svojstvima prirodni antibiotik, jak antioksidans i bogat je vitaminima i oligomineralima (vit.K -dovoljne su 2 kašike bosiljka za podmirivanje trećine dnevnih potreba-vit.C, vit.A, gvožđe, kalcijum i magnezijum).

Poznata su razna lekovita svojstva bosiljka-u lečenju bolesti bubrega, kože, probavnih tegoba, a kod dojilja čaj od bosiljka podstiče nadolaženje mleka. Zato je bosiljak vrlo popularan u tradicionalnoj i alternativnoj medicini.

U mnogim religijama bosiljak ima značajno mesto-u Indiji je simbol dobrodošlice i sreće, kod Rimljana je smatran afrodizijakom i povezan je sa ljubavlju u smislu odanosti, kod hrišćana sv. arhanđel Mihajlo uz pomoć bosiljka prenosi duše umrlih.

Pravoslavna crkva smatra bosiljak svetom biljkom, pa se koristi u crkvenim obredima-krštenju na primer; buketićem suvog bosiljka koji simbolizuje blagodet svetog Duha škrope se ukućani kad se sveti vodica, za Slavu i velike hrišćanske praznike. Bosiljak se povezuje sa verom i duhovnom čistotom, a upotreba u obredima simbolizuje Božiju zaštitu i blagoslov tokom cele godine. 

Bosiljak je i repelent-insekti, komarci pre svega, beže od njegovog mirisa.

Za mene je bosiljak postao nezaobilazan začin koji donosi svežinu gotovo svakom jelu-od salata, preko testenina, do supa i čak nekih tradicionalnih jela sa Balkana. Gotovo da nema jela u koji ne stavljam bar malo bosiljka. Volim ga svežeg, jer tada daje najintenzivniji miris i ukus, ali redovno koristim i sušeni, jer ga uvek imam u kući. Sušeni bosiljak ima drugačiji, malo jači ukus-odličan je za začinjavanje sosova i variva.

Kad sam počela da radim u jednoj ambulanti, jedna baka koju su svi zvali Cena, svakog proleća bi mi donosila saksiju sa posađenim bosiljkom. Kad baka Cene nije više bilo, nastavila sam da sama sejem ili kupujem bosiljak u saksijama.

Zanimljivo, bosiljak je jednogodišnja biljka definitivno, jer iako sam pokušala da ga održim u sobi tokom zime, nije uspelo.

Da bi bosiljak dugo ostao svež, čuvajte ga kao cveće u vodi, naravno, ako nemate posađen, kao ja.

Nikada ga ne kuvajte dugo jer gubi etarska ulja i time i aromu i sva korisna i lekovita svojstva, zato ga ja dodajem na kraju pripreme.

I još nešto: ako u jelo dodate kašičicu suvog bosiljka, možete da smanjite količinu soli, jer bosiljak, iako nije sam po sebi slan, imitira taj slankasti ukus i dovoljno je da manje posolite jelo.

ljubičasti bosiljak-jedne godine sam i njega sadila

tajlandski bosiljak