Razljevuše su vrste pita najčešće sa sirom i nekim povrćem-krompirom, tikvicama, i sl.U raznim krajevima imaju i malo drugačije nazive-uljevak, lljevuše, Sastojci: 4 jajeta 2 sveže paprike 1 šargarepa 1 tikvica 1 veći paradajz 1 glavica crnog luka 100 gr-1 kriška, tvrdog belog sira 80 ml ulja opciono, ako želite, stavite kašiku-dve kajmaka 300 ml mleka 3 šolje brašna 2 kesice praška za pecivo so i biber po ukusu Priprema: Paradajzu skinite kožicu, odstranite deo sa semenkama,

Juneći repovi ispod sača su jedno od izuzetnih starih kafanskih specijaliteta u srpskoj kuhinji. Nekad su bili redovno na jelovnicima srpskih kafana, njima su se sladili gurmani i boemi, uživajući u bogatom ukusu mesa koje samo spada sa kostiju i lepi se za prste. Danas je retko viđen specijalitet uz još neka takva jela poput junećih obraza, čorbadžijske mandže, škembića u saftu, teleće glave u škembetu i sličnih dragulja stare srpske kuhinje. Sastojci: 1 kg junećih repova 4

Ovo starinsko jelo “na kašiku”, sa puno povrća, je bolje od gulaša. Brzo se sprema, ima veoma ukusan saft, zdravo je i zasitno. Može da se pravi i bez mesa, kao posna, vegetarijanska varijanta. Sastojci za 4 osobe: 500 gr bilo kog mesa, svinjsko, juneće, pileće 200 gr pečuraka po izboru 2 srednje velike šargarepe 3 srednje velika ili 2 baš velika krompira 1veća glavica crnog luka so i biber po ukusu 1 ravna supena kašika aleve paprike 1 kašika brašna za zapršku, ako bude treb

Ovo je jedan vrlo lagan obrok. Upravo mogu da zamislim pastire kako pripremaju ovo jednostavno jelo na nekom improvizovanom ognjištu u planini, pored stada. Sastojci zavise od broja osoba, ovo je za 3 osobe: 3 velika krompira (jedan po osobi) 1 veća glavica crnog luka 6 jaja (dva po osobi) so po ukusu 2-3 kašike masti Priprema: Oljuštite krompire, pa ih isecite na četvrtine, pa na osmine po dužini, pa svaku četvrtinu iseći na tanje listiće. Ako krompiri nisu baš veliki, onda

Kompot od ribizli može da se napravi potpuno bez šećera, ili sa vrlo malo šećera, ako baš želite da bude bar malo slatko. Pravi se kao i mnogo drugi kompoti, tako što se oprane i očišćene ribizle slože u sterilisane tegle, naliju čistom vodom, dobro zatvore i pasterizuju, tj. kuvaju u loncu sa vodom oko 20-25 minuta, da se vakuumiraju. Sastojci: 1 kg svežih crvenih ili crnih ribizli, očišćenih od peteljki čista voda koliko treba da se nalije u tegle Priprema: Tegle moraju da

Vreme je spremanja zimnice, barem što se voća tiče. Slatko od šljiva je jedno omiljenih slatka kod nas, naročito ako se umetne komadić oraha. Sastojci: 1,5 kg neočišćenih šljiva-ostane 1 kg očišćenih 1 kg šećera+100 ml vode za sirup 1 manji limun vanilla i rozetla za ukus-po želji 1 litar vode za potapanje šljiva+10 gr sode bikarbone (umesto krečne vode) Priprema: Oprane šljive možete da ljuštite ili ne, naše majke i babe ih nisu ljuštile. Šljive potopite u rastvor sode bikar

Ovo je jedno od onih starinskih recepata koji se danas vrlo retko prave, pa ga vredi sačuvati. Sastojci: 2 kg dinje (kilo na kilo šećera) 2 kg šećera 1 limuntus 1 kesica vanile 1 čašica kruškovca opciono nekoliko listova rozetle 1-2 limuna isečena na kolutove Priprema: Koristite neku ne sasvim zrelu dinju, može ananas ili staru sortu cerovaču. Očistite dinju od semenki i iseckajte onaj tvrđi deo na kocke od oko 2 cm. Nemojte da kocke budu jako male, dobićete kašu u kuvanju.

Pekmez od šljiva može da se skuva na više načina-na ringli šporeta ili u rerni, od prepolovljenih šljiva ili od samlevenih, od različitih sorti šljiva. Od samlevenih šljiva se dobija skoro gladak pekmez koji se lakše maže i nema komadića kožice i mi volimo takav. Neko ipak više voli onaj gde se ponegde oseti i komadiš šljive u pekmezu. Šljive za pekmez se ne ljušte. Sastojci: 3 kg do 5 kg zrelih šljiva 200 gr po kilogramu šljiva za suvlje šljive tipa požegače, za stenlejke st

Listarice su tradicionalne, starinske pržene lepinjice od beskvasnog testa. U raznim krajevima naše zemlje imaju i neke druge nazive, kao gibančice ili savijačice, romska populacija u Vojvodini pravi slične lepinjice i zovu ih štipalke. Listarice se prave od beskvasnog testa, tokom pripreme testa više puta se razvlače i premazuju mašću, pa se posle prženja lepo listaju, spolja budu hrskave, a unutrašnjost im je meka. Sastojci: 250 gr mlake vode 380 gr brašna 1 supena kašika š

Ovo je staro srpsko jelo, datira najmanje od pre 200 godina. Jelo je prilično bogato sastojcima, po kojima podseća malo na mućkalicu, ali se ipak od nje razlikuje. Zato su ga jeli uglavnom bogatiji trgovci-čorbadžije, otuda i naziv jela. Danas je to cenjen kafanski specijalitet. Ovaj recept preuzet iz jedne zemunska kafane i vrlo sam zadovoljna kako je jelo ispalo-kad uporedim sliku njihovog i svog jela, izgledaju potpuno isto, verujem da je i ukus približan. Na instagramu

Mantije su vrsta pite, ali koja se pravi u vidu malih, uvijenih komada testa, otuda i naziv mantije-od grčke reči mantion, što znači uvijanje, ogrtač. Originalno se pune samo mlevenim goveđim mesom, mada se danas prave i druge varijante-sa piletinom, sirom i zeljem. Mantije se prave u gotovo svim balkanskim zemljama, kao i bliskoistočnim, jer i potiču iz centralne Azije, smatra se da su donete sa vojskama Džingis kana. Kod nas postoje male varijacije u pripremi, pa tako osim

Sastojci za 4 osobe: 4 fileta soma ili neke druge rečne ili morske ribe, ne moraju da budu fileti, može i riba isečena na parčad 1 glavica belog luka po 1 kašika suvog bosiljka, mirođije i origana, pomešano 1 veza svežeg peršuna so i biber po ukusu 6 supenih kašika maslinovog ili običnog ulja-uglavnom za preliv sa belim lukom, ali malo i za prelivanje ribe pre pečenja Priprema: Filete ribe iseći na manju parčad, pa svako uvaljati u mešavinu suvih začina. Ostaviti ih 2 sata u

U ranija vremena, u srednjevekovno doba, za pirinač se i znalo i nije, svakako je bilo teško i skupo nabaviti ga. Zato je ječam imao ulogu koju je kasnije dobio pirinač u našoj ishrani. Od ječma su se kuvala jela, ukusna i zasitna, obogaćena povrćem, ponekad kaše za doručak ili se ječmeno brašno mešalo sa pšeničnim za hleb. Ovaj današnji recept može da se priprema i kao posno jelo i sa mesom, ali ne zahteva svakako puno mesa, što je bila prednost u vremena kad se meso retko i

Sastojci: 3 jajeta 10 kašika šećera 10 kašika ulja 10 kašika mleka 1 kesica praška za pecivo 1 kesica vanil šećera 350-500 gr brašna po potrebi da se zamesi srednje meko testo šećer u prahu za posipanje 1/2 litra ulja za prženje Priprema Umutite jaja, šećer i vanil šećer, dok masa ne pobeli i šećer se ne otopi u jajima, pa dodajte ulje i mleko. Dobro izmešajte špatulom, pa dodajte brašno koje ste prethodno pomešali sa praškom za pecivo. Umesite srednje meko testo, da se ne le

Ovo jelo se smatra autentičnim delom srpske nacionalne kuhinje. Razvilo se iz narodne potrebe za jednostavnom, a energetski bogatom hranom. I kajmak i paprika su se obilato proizvodili u seoskim domaćinstvima širom Srbije i regiona, (naravno od vremena kad je paprika doneta iz Amerike), pa je bilo prirodno da njihovo kombinovanje uđe u kulinarsku tradiciju Srbije. Sastojci: 10 pečenih paprika 150 gr kajmaka 1-2 kašike ulja za prženje soli po ukusu opciono, 2-3 narendana čena

Nastavljam sa zimnicom. Na redu su višnje. Kompot sam pravila kao i kompot od trešanja, samo sa malo više šećera, jer su višnje dosta kisele. Sastojci za kompot: oko 6 kg očišćenih višanja 1,2 kg šećera voda Priprema: Očistite oprane višnje od koštica i peteljki, ali peteljke sačuvajte i osušite za čaj. Čaj od peteljki višanja i trešanja je dobar za bolesti bubrega. Napunila sam 12 tegli očišćenim višnjama do vrha. Ne sabijajte višnje, samo ih stavljajte, eventualno, malo pro

Trešnje su odvajkada jedno od najomiljenijeg voća, naročito nekad, kad su deca imala priliku da trešnje beru i jedu sa drveta, posebno komšijske, ako komšija ne vidi. Danas su često jako skupe, poslednih par godina su slabo i rađale, ali ove godine ih ima i valja ih iskoristiti. Ima ih raznih sorti, ranih, kasnijih, rubin crvenih ili bordo skoro kao višnje, bele za slatko... Em su slatke, em zdrave (naročito za one koji boluju od gihta i artritisa) i pune vitamina, a ni petel

Presna pogača, negde je zovu i tepana pogača, je starinska pogača koja se pravi sa sodom bikarbonom umesto kvasca (danas se koristi ponekad prašak za pecivo umesto sode bikarbone). Izuzetno je meka, zasitna i savršeno se slaže uz naša tradicionalna predjela-domaći sir, kajmak, pršutu ili pihtije. Sastojci: 600 gr brašna (tip 400 ili 500) 300 ml mlake vode 1 kašičica sode bikarbone (ili 1 kesica praška za pecivo) 1 dobro puna kafenakašičice soli 1/2 kašičice alkoholnog sirće

Danas je Đurđevdan, hajdučki sastanak. Pa, u tu čast, evo kako izgleda hajdučki doručak, mada može da bude i meze i večera. Sastojci-količina zavisi od broja osoba: slanina zreli, beli sir suvo meso mladi luk ili običan crni luk ajvar jaja-kuvana ili pržena na oko kajmak čvarci domaći hleb Priprema: Slanina, suvo meso i sir se grubo iseku na deblje kriške, da ima šta da se nabode na vrh noža (hajduci nisu imali neki fini pribor za jelo, nisu jeli viljuškama); jaja se samo p

Jareće pečenje se nekad, uglavnom peklo samo za Uskrs-tada ima mladih jarića i jagnjića. Danas je jako teško naći jareće meso u mesarama, tako da do jaretine se može doći samo ako neko sam uzgaja koze, pa ima poneko i za prodaju. Meso je, istina, jako ukusno, meni ukusnije od jagnjetine. Nije ni čudo da važi za poseban delikates-em je retko, em ukusno. Potpuno je nemasno. Kako ga nikad ranije nisam jela, a slučajno sam naletela na jedan komad u prodavnici, odlučila sam da ga